Шмизла на кафи, мислим , црном точеном са Миладином Дабетић
Пивократија вечерас дише пуним плућима
Звук чаша које се додирују, смех који одјекује, помешан са мирисом хмеља и старог дрвета.
Седим са човеком кога, чини ми се познајем још из неког од претходних жиувота, за столом испред чувеног цртежа на зиду – приче о прављењу пива.
Импресиван, подлога је црни зид који даје дубину, а на њему су белим линијама исцртана бурад, повезана цевима као у некој старој алхемијској шеми. На сваком бурету ћирилицом пише шта се у ком дешава – „Млевење жита“, „Кување“, „Ферментација“, „Зрење“. У центру свега стоји лого Пивократије, једноставан али моћан, као печат који каже: овде се пиво поштује.
Милaдин то обожава, види му се у очима кад год скрене поглед ка том зиду. Ја пијем црно точено, густо и горко. Милaдин узима неко коме не могу да запамтим име, ужива у сваком гутљају. Чаше хладне, роса клизи низ стакло.
Знаш шта…“ кажем, ослоњена лактом о сто, окрећући чашу у руци. „Кад се сетим оног мог бившег…“
Миладин диже обрву, већ спреман на оно што долази. Прво се насмејем, па отпијем гутљај. Осећај горког пива на језику ми даје додатни подстрек.
Смех се проломи између нас двоје, звук који се стапа са остатком атмосфере у Пивократији. Музика у позадини није прегласна, таман толико да нас не омета док сипамо приче, једну за другом, као точено пиво које се пуни до врха.
Гутљај, па га погледам, „Милaдине, кад смо већ овако расположени, што ми не би за читатељке у ‘Шмизлe и шерпe’ одговорио на пар питања?“
Насмеје се, махне руком. „Ти и пар питања,“ каже кроз смех, па подигне чашу. „ Шта да радим са тобом...хајде, пуцај.“
„За почетак, како си?“
„За почетак сам добро,“ одговара, гутљај уз гутљај пива за потврду.
„Имаш корене са Косова – колико је то наслеђе утицало на твоју личност и стваралаштво?“
Његов поглед се мења, дубок је
„Прво, Косово се не раздваја од Метохије, запамти то добро,“ каже озбиљно. „А кад већ питаш… да, моји корени су са Косова и Метохије. Мислим да је утицај наслеђа на мене огроман, и носи изузетно инспиративан печат који се касније одразио и на моје стваралаштво.“
„Можеш ли рећи нешто о твојој вези са Пећком патријаршијом? Како је то место утицало на твој живот или рад?“
„Сва моја животна дешавања су била везана за Пећку патријаршију,“ каже, глас му топао. „Од рођења преко крштења а касније кроз средњу школу, одласци и боравак у Пећкој патријаршији су били душевна храна и одговор на сва питања.“
„Има ли нека прича или традиција из тог краја коју радо препричаваш уз чашу пива?“
Очи му светле, знам да долази нешто добро.
„Традиција се прожима у сећању кроз Божиће и Ускрсе,“ каже. „Када је порта била пуна људи а енергија као на Првом српском устанку.“
„Како си одлучио да постанеш адвокат и шта те је привукло тој професији?“
„Нисам имао избора,“ насмеје се тихо. „Отац ми је био адвокат. Требало је помоћи.“
„Који случај или искуство из адвокатске каријере ти је највише остало у сећању?“
„Па вероватно случај који је укључио и кроз себе провукао све институте права,“ каже озбиљно. „И кривицу, и парницу, и управно и ванпарнично а све одједном. Тренутак када узмеш предмет да одрадиш само оставински поступак а ситуација ти се искомпликује до те мере да је можеш упоредити једино са филмском траком. Ради се о покушају да се отме стан од наследника, по фалсификованом уговору.“
„Још један доказ да живот пише романе. Како балансираш између захтевног посла адвоката и других страсти попут поезије, музике и Пивократије?“ Замислим га – дан, ноћ, без паузе.
„Адвокатура је љубав, а све остало је, како си рекла, страст,“ каже уз осмех. „Мој одговор је врло мало спавам. Не покушавам да балансирам, већ лебдим кроз своје снове, на крилима поезије и музике.“
„Када си открио да поезија живи у теби и шта те је инспирисало за ‘Птице песмарице’, ‘Битно је’ и ‘Дланове’?“
„Моја инспирација је живот и све што се у њему дешава,“ каже мирно. „Без икаквих измишљања и хипербола. Потреба за поезијом се јавила још у млађим годинама са првим тактовима свирања на гитари, а изнедрила се ето у зрелим годинама и преточила у три моје књиге. Инспирацију налазим на сваком кораку, а песма настаје у једном даху. Никад не пишем песму у пар дана јер сматрам да се на тај начин изгуби емоција првог стиха. Једном речју такве песме су мало ‘одглумљене’, а ја не желим да глумим.“
„Који стих из твојих песама би издвојио као онај који те најбоље описује?“
„Битно је дати руку спаса сваком ко је тражи,“ каже, са осмехом.
„Да ли поезија има везе са начином на који доживљаваш живот?“
„Да. Све је јако повезано,“ одговара чврсто.
„Када си први пут узео гитару у руке и која песма ти је била прва љубав?“ Очи му засветле, и ја знам, ту је прича.
„Ауууу… тешка прича да се сетим прве песме,“ насмеје се. „Можда је то била Џули од Данијела. Три акорда и пичи. А гитару сам као самоук савладао негде у првом разреду средње школе.“
„ Искрено, ја те увек "видим" како певаш " Ја не пијем, само дегустирам и понекад када дехидрирам да разбијем трему, да процистим глас... " и почињем да се смејем . "Како описујеш осећај када засвираш у Пивократији и видиш да се људи придружују песми?“
„Ја волим да људима пружим задовољство које немају у свакодневном животу,“ каже, лице му сија. „Битно је када се уздигнеш високо додирнути небески свод… зар не.“
„Има ли нека песма коју волиш да свираш када си сам, у тренуцима тишине?“
„Све од Миладина Шобића,“ каже без оклевања.
„Како је настала идеја за Пивократију и шта те је мотивисало да је покренеш?“
„Прављење пива као изазов који је био потпуно нов за једног винопију,“ каже уз смех. „Искрено Пивократија је настала сасвим случајно и на неки посебан начин. На њено стварање је утицало и то што је објекат у коме смо започели причу удаљен свега 300 метара од стана. Значи попијеш и не требају ти кола до куће. Феноменално зар не.“
„Феноменалније не може... Шта Пивократију чини посебном у мору других пивница – који је тај ‘зачин’ који је издваја?“
„Пивократија је посебна творевина задовољства, безбрижности, сигурности, среће и добре музике,“ каже са поносом. „И такав осећај преносимо на наше госте. Амбијент је увек различит јер то зависи од празника којима јако посвећујемо пажњу, а везани су управо за твоје прво питање око утицаја наслеђа. Ускрси, Божићи и Нове године су инспирација да будемо најукрашенији паб у Бгд.“
„Које пиво из понуде би препоручио некоме ко први пут долази и зашто?“
„Па свакако наш бренд и наше најпродаваније пиво… НБГ Лагер, кап прво Новобеоградско пиво за које смо ми ‘криви’,“ каже уз осмех.
„Како је настао концепт ‘пиво у храни, храна у пиву’ – можеш ли издвојити омиљено јело и пиво уз њега?“
„Па пиво и пица су диван спој,“ каже. „Зато смо у нашем другом објекту ПВКТ2 понудили гостима пице америчког стила Чикаго и Детроит. Одлично се сложило.“
„Шта за тебе значи крафт пиво и како си се први пут сусрео с њим?“
„Крафт пиво у преводу значи занатско пиво,“ објашњава. „А све што се ради из заната носи квалитет који се не може наћи у индустријским пивима. Наше дружење је почело пре неких 5-6 година.“
„Који стил крафт пива ти је најдражи и због чега?“
„Ја сам љубитељ ејлова и пива које носи са собом 5% алкохола,“ каже. „Ипе су ми јаке, али свакако изазовно је осетити укус црних пива као што су стаути и портери. Све има своје место.“
„Како бирате крафт пива за Пивократију – има ли нека посебна прича иза одабира?“
„Наравно. Пива која се код нас продају имају делимично сталну поставку, што се веже за израз ‘маст хев’,“ каже, смех му у гласу.
„Јој што волим кад ме натера да пишем ћирилично енглески." не престајемо да се смејем.
"То су најпопуларнија пива која се морају имати јер их гости траже. Али прави изазов је стално мењати и нудити нова пива, што интензивно радимо ван сталне поставке на осталим точионицама.“
„Шта мислиш о популарности крафт пива у Србији и шта би поручио онима који тек почињу да их истражују?“
„Па иде узлазном путањом,“ каже. „А улазак у крафт свакако треба да иде са лаганим пивима па касније ‘појачавати’ интензитет укуса.“
„Како изгледа твој савршен дан на пецању – има ли нека река или језеро које ти је посебно драго?“ Осећам мирис воде док питам.
„Аух… како је то добро када си на пецању,“ каже, лице му сија. „Само присуство воде и мирис код мене ствара осећај среће и усхићења. Мислим да израз ‘диже из мртвих’ свакако адекватан. Савршен дан на пецању је свакако кад је улов богат, али није то императив. Императив је разбистрити ум и предати се мајци природи. А драга вода ми је наравно Тврдењава на Сурчину. Волим тамо да пецам.“
„Шта ти доноси куглање – да ли је то такмичење, дружење или нешто треће?“
„Све у једном уз приоритет на такмичењу,“ каже уз смех. „Волим да побеђујем… шта ћу.“
„Која ти је најсмешнија или најнеобичнија прича са риболова или куглане?“
„Немам појма веруј ми,“ каже уз осмех. „Било је свачега, али нисам нешто при сећању.“
„Умеш ли да куваш?“
„Да,“ каже кратко.
„Које јело највише волиш да спремаш када желиш да окупиш друштво или некога изненадиш?“
„Качамак,“ каже, осмех му носи причу.
„Пошто је ово ‘Шмизла и шерпа’, можеш ли поделити са нашим читаоцима један рецепт који ти је посебно драг – можда нешто што иде уз пиво или што има причу иза себе?“ Већ осећам глад.
„Рецимо качамак и јагњећа џигерица,“ каже.
„Хајде, дaj нам рецепт, али онако како би ти то срочио – за моје читатељке, да знаjу како Милaдин спрема ту гозбу?“
„Хајде,“ наслони се. „За качамак ти треба брашно млевено на камену, право кукурузно, не оно из продавнице што нема душу – рецимо пола киле за четворо људи, да има за све. Вода, око два литра, нек прокључа с мало соли, па сипаш брашно полако, уз мешање да не буде грудви. Кад се згусне, смањиш ватру и пуштиш да се крчка, уз повремено мешање, док не постане као густа каша, неких 20-30 минута. На крају ставиш добру кашику масти, праве свињске, или путер ако си фенси, и промешаш док се не растопи. Качамак је основа, али прави шмек му даје оно што ставиш преко.“
„А џигерица?“
„Џигерица је проста,“ каже уз осмех. „Узмеш јагњећу џигерицу, очистиш је лепо, скинеш ону опну и исечеш на танке шницле, не дебеле, да се брзо спреме. Загрејеш тигањ на средње јаку ватру, ставиш две кашике масти или уља, па убациш џигерицу. Не претрпаваш тигањ, да се не кува, него да се пече. Посолиш, побибериш, може и мало алеве паприке ако волиш да запржи, и пржиш по 2-3 минута са сваке стране, да остане мекана унутра, а споља фино ухвати корицу. На крају, док је још вруће, пробаш један комад и видиш дал’ ти треба још соли – то је најважније. Ставиш преко качамака и једеш док је топло, уз чашу пива – рецимо наш НБГ Лагер, да се укуси промешају.“
„Имаш ли неки кухињски трик који увек изненади оне који пробају твоју храну?“
„Љубав као најлепши зачин,“ каже уз осмех. „Мислим да је то сигурно.“
„Имаш узречицу која звучи као стих из песме – одакле долази и шта за тебе значи?“
„Ђе ме бачи на воду… хахахах,“ смеје се. „Ма обична кованица мог тренутног осећаја кад дођем на воду и реплике из једне новогодишње емисије коју је рекао Манда.“
„Како балансираш између животних изазова и радости које доноси свакодневица?“
„Ма нема код мене баланса… само гас,“ каже уз осмех. „Кратак је живот за нас уметнике.“
„Шта је за тебе највећа лекција коју си научио кроз све своје ‘лутaње’ животом?“
„Да не дајем савете ако ме не питају… зато ћутим,“ каже уз смех.
„Шта би поручио читаоцима ‘Шмизле и шерпе’ – посебно женама које траже снагу и инспирацију у свакодневном животу?“
„Савет је једноставан. Нема нервозе,“ каже. „А ево и зашто. 80% ствари због којих се нервирамо не можемо да променимо, а осталих 20% се нервирамо а можемо да их променимо. Зато сам и рекао… нема нервозе.“
„Ако би могао да их позовеш на једно пиво у Пивократији, шта би им рекао док наздрављате?“
„Е нека сте ви мени дошле,“ каже топло, чаша у ваздуху.
„Који савет би дао некоме ко жели да живи живот пуним плућима, као ти?“
„Мање спавај тебра,“ каже уз смех, куцнемо чаше. Звук одјекне,
Милaдин се наслони, задовољан.
Пивократија пулсира, смех и хмељ нас носе. Последњи гутљаји, а ја знам – ову причу причаћу дуго, уз обећање нових вечери и разговора.
Драге моје Шмизле, видимо се у Пивократији, Тамо где се наздравља с разлогом, где зидови причају, а свака кригла носи историју.
Преко пута оног великог цртежа. Ту сте.
Пивократија се налази на адреси Булевар Арсенија Чарнојевића 182, Нови Београд.
Радно време: сваког дана од 09:00 до 24:00.
Контакт телефон: 069/777-033.
Више информација можете пронаћи на њиховом сајту: PIVOKRATIJA.RS.
Шмизла | Кад Пиво Тече, Прича Живи | Март 2025.
#ШмизлаИШерпа #Пивократија #МилaдинДабетић #КрафтПиво #ЖивотнеПриче
#ИнспирацијаУзПиво #ШмизлинСтил
Забрањено копирање, и дистрибуирање овог текста, у целини или сегментима,
без одобрења аутора. Сва права задржана.
Коментари
Постави коментар