Akademik Slobodan B. Marković – Geograf koji čita prošlost Zemlje i mapira budućnost Srbije

 Kada sam prvi put upoznala Slobodana B. Markovića, nisam imala pojma ko je – samo sam osetila da je čovek koji zrači nekom posebnom energijom, mešavinom znanja, snage i strasti. Ostavio je jak utisak, a onda je, naravno, proradila ženska radoznalost! 

Zaronila sam na internet i otkrila da je pred mnom redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu, akademik Srpske akademije nauka i umetnosti, svetski priznati stručnjak za lesne naslage i jedan od tvoraca Velikog atlasa Srbije. Kako ne podeliti takvu priču sa vama? Uprkos pretrpanom rasporedu, Slobodan je pristao na intervju, otkrivajući kako su geografske karte u detinjstvu zapalile njegovu ljubav prema Zemlji, zašto lesne naslage kriju tajne prošlosti, i kako je stvorio atlas koji putuje čitavim svetom. 

Spremite se za razgovor sa naučnikom koji nosi težinu znanja

 i tegova s jednakom posvećenošću!

-Profesore, hvala što ste pristali da odgovorite na moja pitanja iako ste pretrpani obavezama.

-Nema na čemu. Većina ljudi danas ima puno obaveza. Takvo je vreme sada.

Porodica i odrastanje

-Odrastali ste u Orlovatu uz roditelje prosvetne radnike – kako je kabinet za geografiju u školi probudio Vašu ljubav prema kartama i Zemlji?

-Više puta sam pričao o mom odrastanju u školi i prisustvu časovima mojih roditella u ranom detinjstvu, jer su mi bake bile daleko i nisu mogle da pomažu. Razvoj tadašnje Jugoslavije je uticao na preseljenja brojnih porodica i sigurno je da se u to vreme bilo puno dece koja su se nalazila u sličnoj situaciji. U to vreme u školama je disciplina bila na visokom nivou, tako da sam morao u tišini da sedim u poslednjoj klupi i budem samo pasivni učesnik tih predavanja. Zbog geografskih karata i postera sa istorijskim događajima više sam voleo da budem u očevom kabinetu. Obilje tih slika je vrlo rano kreiralo moj unutrašnji svet u kome sam mogao da putujem u mislima. Nešto slično kao i moj naučni idol Milutin Milanković (samo na mnogo nižem nivou), koji imao intelektualni potencijal da putuje kroz vasionu i vekove. Ne bi ste verovali koliko su ta dečija zamišljanja bila slična ovome što sam video tokom potonjih putovanja širom sveta.

-Vi i Zorica Svirčev , dva briljantna uma pod istim krovom – kako je izgledalo kad se naučna strast preplitala s porodičnim životom?

-Zorica je starija od mene (8 i po godina). Da bih mogao da držim korak sa njom bio sam primoran da brže odrastam. Puno dobrog je proizašlo iz našeg suživota što će reći da smo uspevali da nađemo balans između teženje za karijerom i brige o porodici. Zahvalan sam nekadašnjoj supruzi na svemu tome.

-Sad ste deda malom Iliji, a imate Igora i Rastka – koliko su sinovi slični Vama u strasti prema znanju, a koliko su krenuli svojim putem?

-Sada sam deda i Arseniju Rastkovom sinu, a uskoro će Igor dobiti i ćerku. Tako da će biti dosta zanimacije za mene kao njihovog dedu. Ja sam potpuno blagosloven i ponosan što imam takve sinove. Oni sa svojim suprugama grade svoje puteve. Uživam da posmatram kako to rade, sve vreme se radujući što im moja pomoć više nije potrebna.

-Kako je mali Slobodan iz Orlovatu video svet – je l’ već tada crtao karte u glavi ili je sanjao nešto potpuno drugačije?

Možda se kjlučni momenat u mom razvoju desio kada sam postao učenik Zrenjaninske gimanzije. Tamo sam vrlo rano našao izuzetne prijatelje sa kojima sam nadahnuto počeo da upoznajem svet oko sebe i u samom sebi. Mi smo i danas veoma bliski i dalje nas spaja to nezaboravno vreme odrastanja koje nas je naučilo da je sve moguće ako se u to dovoljno veruje.

Lesne naslage – priča o prošlosti Zemlje

-Lesne naslage su Vaš životni rad – šta Vas je privuklo da čitate prošlost Zemlje iz tih slojeva?

-Celog života sam okružen lesom. Moje rodno selo se nalazi pored Tamiškog lesnog platoa. Moja baka po ocu je imala kuću u Požarevcu na lesnom platou.

Kao student sam putovao u Novi Sad šinobusom (za mlađe čitaoce, šinobus je onaj simpatični mali voz koji krivuda po Vojvodini, kao iz starih filmova!) pored Titelskog lesnog platoa. Intuitivno sam znao da ova na prvi pogled neugledna uravnjena brdašca u sebi kriju važne tajne o geološkoj pošlosti.

-Kažete da les otkriva klimatske tajne – šta je najveće otkriće koje ste pronašli u tim ‘knjigama prošlosti’?

-Već na samom početku karijere smo redefinisali hronostratigrafiju (stratigrafija nauka o geološkim slojevima) lesa kod nas. Tako što smo dokazali da su određene stratigrafske jedinice približno 300 hiljada godina mlađe nego što se ranije mislilo. Međutim, iskreno verujem da najvažnija otkrića tek predstoje. Verovatno da naše lesne "knjige" u sebi kriju i tajne koje osvetljavaju razloge doseljavanje modernih ljudi u Evropu iz Afrike i Azije u vreme kad su ovim prostorom suvereno vrladali neandertalci.

-Kad stojite nad lesnim profilom, šta osećate – uzbuđenje naučnika ili nešto tiše, dublje?

-Tamo sam nekako najbliži sebi, ono što ja zapravo i jesam. Dok gledam lesne profile osećam da sam slobodan, a ja se zapravo tako i zovem Slobodan.

Veliki atlas Srbije

-Profesore, Veliki atlas Srbije iz 2024. je Vaš veliki ponos – šta Vas je inspirisalo da Srbiju spakujete u korice na tako poseban način?

-Da budem precizniji ponos je zajednički, veliki tim izuzetnih i posvećenih autora je zaslužan za stvaranje ove rekao bih raskošne identitetske publikacije. Bilo je veliko zadovoljstvo sarađivati sa ovim nadahnutim ljudima koji su za samo nekoliko meseci stvorili Veliki atlas Srbije. Ovde bih želeo da istaknem vizionarsku podršku direktora izdavača atlasa Službenog glasnika gospodina Mladena Šarčevića (koji je po obrazovanju geograf) i ko-urednice Gordane Petković-Srzentić. Svi zajendo smo ponosni i zahvalni što smo imali čast i privilegiju da rekao bih uspešno realizujemo ovaj jedinstven poduhvat.

-Kažete da Vas Atlas vraća u detinjstvo – koja uspomena iz tog vremena Vam se vraćala dok ste ga stvarali?

-Atlasi su deo mene već na početku osnovne škole su me roditelji prekorevali zbog "prekomernog" korišćenja atlasa, što je dovodilo do oštećenja ovih relatvno skupih knjiga. Neka neslaganja onog što sam nalazio u odštampanim atlasima i objektivne stvarnosti u realnom vremenu naveli su me da kao dečak počnem da pravim "svoje" atlase. Nisam tada znao da su to samo pripreme za ono što će se desti mnogo decenija kasnije.

-Radili ste s timom geografa – ima li neka priča iza kulisa koja bi nasmejala ili dirnula naše čitateljke?

-Nije reč samo o geografima, mada je naravno bilo najviše stručnjaka iz oblasti geografije. U izradu ovog atlasa je bio uključen veliki broj drugih istaknutih stručnjaka iz raličitih domena istraživanja geoprostora Srbije to i je jeste reazlog što je ovaj atlas izbalansirano sveobuhvatnostan.

Žene su najsenzitivnije na lepotu, a biću slobodan da kažem da je naš atlas u estetskom smislu izuzetan. Zato iskreno verujem da će upravo žene biti najposvećeniji čitaoci i korisnici ove lepo ilustrovane publikacije.

-Kako se osećate kad znate da je Atlas sad deo domova širom sveta, od Novog Sada do Viskonsina, i dalje?

-Možda bi se moglo reći da Veliki atlas Srbije predstavlja anahron projekat. Da nam objavljivanje ovakve „zastarele“ publikacije možda i nije bilo neophodno u vremenu kada su nam dostune brojne tehnološke inovacije za svekoliki prikaz geografskih sadržaja. Međutim, nama autorima ovog Atlasa je vremenom postajalo sve jasnije kako nam ovakva knjiga možda nikada nije bila više potrebna. U današnjem svetu dubokih političkih, geostrateških, ekonomskih i ideoloških razmimoilaženja sve je manje opšte prihvaćenih istina i sve više nametnutih rešenja. Zato je velika privilegija zadržati pravo da pokušamo da putem ovog atlasa iskažemo nazavisnu evidenciju našeg postojanja na ovim prostorima.

Ova knjiga je dvojezična publikovana na srpskom i engleskom jeziku tako da atlas Srbije dostupan najširoj mogućoj publici. Radujemo se njenom širenju po svetu.

SANU i nauka – potraga za odgovorima

-Biti član SANU znači nositi odgovornost za nauku, ali i za društvo. Kako vi vidite svoju ulogu – da li je to prevođenje nauke u svakodnevni život ili čuvanje znanja za buduće generacije?

-Biti član krovne naučne organizacije u našoj zemlji što je Srpska Akademija Nauka i Umetnosti (SANU) svakako jeste za mene pre svega neizmernu čast, ali istovremeno i obavezu da imam dodatni motiv za bavljenjem naukom. Predhodni predsednik SANU Vladimir Kostić je često isticao da je spisak dosadašnjih članova SANU i institucija koje su joj predhodile toliko blistav da samo svrstavanje uz sve te naučne i umetničke besmrtnike nikoga ne može da ostavi ravnodušnim i da je prirodno da se zapitamo da li smo zaista to i zaslužili.

-Šta mislite, da li Srbija dovoljno ulaže u nauku? Da li Vam se nekad učini da se borite protiv vetrenjača ili verujete da su promene ipak moguće?

-Bavljenje naukom u Srbiji ima dosta sličnosti sa mazohizmom. Potrebna je suštinska reforma u ovom sektoru. Postoje neke nepobitne tačke oslonca potencijalne strategije budućeg razvoja nauke kod nas, a to je svakako uspostavljanje tešnje saradnje sa našom izuzetno uspešnom naučnom dijasporom.

Sa druge strane, bavljenje naukom u siromaštvu pored niza suštinskih ograničenja nosi i jednu veliku prednost, a to je sloboda istraživanja.

Zahvaljujući stalnom prilivu i istovremenom odlivu naših najtelntovanijih istraživača, najverovatnija nauka u Srbiji neće potpuno propasti, ali neće ni imati puno značajnih dometa.

-Kad bi imali moć da odmah sprovedete jednu promenu u našem obrazovnom sistemu – šta bi to bilo?

Ljudima koji rade u prosveti mora se vratiti integritet i ukazati neophodno poštovanje. Nepoštovanjem naših učitelja ne poštujemo zapravo sebe. Svaki naš uspeh je delom plod rada i naših vaspitača, nastavnika i profesora. Ja sam na primer uglavnom autodidakt, što znači da nisam imao značajniju naučnu pomoć profesora i mentora, ali sam uvek imao njihovu veliku podršku, što je isto bilo veoma važno. Veoma poštujem to čini za naš obrazovni sistem fondacija Aleka Kavčića.

-Akademik ste, istraživač, predavač, autor… ali kad bi morali da odaberete samo jednu titulu, onu koja Vas najviše određuje – koja bi to bila?

-Posvećen istraživač, a isto tako posvećen i roditelj, a nadam se da ću biti i posvećen deda.

Postoji li neki trenutak u Vašoj karijeri koji ste doživeli kao ličnu pobedu? Ne u naučnom, već u ljudskom smislu?

15 doktorskih disertacija je odbranjeno pod mojim mentorstvom, oni će nastaviti započeto.

-Nauka je večita potraga za odgovorima – ali, ima li neko pitanje na kojener umete da odgovorite sami sebi...?

-Hvala što mislite da imam odgovore na puno pitanja. Istina je zapravo skroz drugačija o jako malo stvari mogu kompetentno da govorim. Trudim se da ne pričam o onom što ne poznajem dovoljno dobro.

Snaga, tegovi i srce koje nosi težinu

-Profesore, dižete 200 kila iz čučnja – šta Vam više pomaže da se saberete, tegovi ili trenutak mira posle toga?

-Više ne mogu da čučem sa 200 kg na leđima, to je bilo pre 6-7 godina. Uvek sam imao najbolje rezultate u bench pressu. U odnosu na same rezultate više sam ponosan što održavam relativno dugo.

-Mnogim ženama su sve te aktivnosti iste – deadlift, bench press, squat… Možete li nam objasniti u čemu je razlika i šta koja vežba znači?

-U vežbanju postoje samo stilske razlike, jer imamo različite predispozicije. Pomenute vežbe su jako jednostavne i ako neko poželi da ih radi brzo će ih usvojiti. Ja bih pre istakao da je važno stalno vežbati i to u skladu sa svojim tenutnim mogućnostima. Ako dobijete upalu mišića to nije bio dobro doziran trening, a još gore je ako ne adekvatan trening dovede do povrede. Nikad ne prestajte da vežbate, ali istovremeno insistirajte i na adekvatnom intenzitetu i odgovarajućem odmoru i regenraciji.

-Naše čitateljke pitaju – šta je teže, podići tegove ili podići nivo nauke u Srbiji na mesto koje zaslužuje?

-Sve ono što je iznad proseka je teško. Zato ima jako malo pravih šampiona. Najznačajnije svojstvo šampiona je da u njihovom prisustvu njihova okolina postaje bolja.

-Vi ste naučnik, istraživač, sportista… ali ima li mesta za ljubav u svom tom trčanju? Da li postoji neko ko vam pomaže da pronađete ravnotežu između uma, snage i srca?

-Ljubav je svakako najvažnija. U to nikako ne treba sumnjati.

Ispod površine

-Geologija uči da prošlost ostavlja tragove – ima li nešto u Vašem životu što je ostavilo trag koji još uvek osećate?

-Trenutci slabosti nas najviše obeleže. Veliki izvor snage je težnja da nam se takvi momenti ne ponove. Ima jedan stih u pesmi naše poznate grupe EKV "... u svakom porazu ja sam video deo slobode".

-Mislim da prava snaga nije samo u teretu i tegovima – šta je za Vas pravi test izdržljivosti, profesore?

-Fokusiranost i posvećenost. Veličanstven primer za to je najbolji teniser svih vremena Novak Đoković.

-Kažu da su naučnici hladni, a Vi dižete tegove i Zemlju – kako da shvatimo to?

-Naročito kod naših ljudi postoji puno predrasuda o svemu i svačemu. To je delom posledica nekih opštih klišea, a delom je posledica našeg intelktualnog siromaštva.

Svi mi smo individue za sebe i svako ima svoj put. Najbolji primer za to je trenutno najbolji košarkaš na svetu Nikola Jokić, potpuno izvan klišea a nedostižan. Zato ljude treba prihvatati bez predrasuda i gledati ono što je najbolje u njima.

-Radili ste Atlas s puno strasti – šta biste rekli nekome ko bi voleo da je mogao da prati Vaš rad izbliza?

-Svako treba da ima svoje mišljenje.

-Postoji li epoha koja Vam je najbliža, i u kojoj bi voleli da živite – ili ste čovek koji živi za sadašnji trenutak, sa svim njegovim izazovima?

-Tokom ovog razgovora mogli ste da primetite da sam fokusiran na pojednastovljenje svega što mogu. Mi smo osuđeni na epohu u kojoj živimo i uvažavajući beznačajnost našeg postojanja trebamo trajati dostvojanstveno posvećeni ne traćenju darovitosti koja nam je poklonjana rođenjem.

-I za kraj, kad biste sreli malog Slobodana iz Orlovata, onog koji je ostaja u učionici sa kartama, šta bi mu rekli – šta da čuva, a šta da pusti da ide od njega?

-Mislim da je sposobnost učenja najveći dar koji jedan čovek može da ima. Blagosloveni su ljudi koji neprestano uče i usavršavaju se. Iskreno se nadam da sam još sposoban da učim.

Drage moje Šmizle , razgovor sa akademikom Slobodanom B. Markovićem odveo nas je od lesnih naslaga Vojvodine do stranica Velikog atlasa Srbije, a zahvaljujući fotografijama iz njegove lične arhive, pokušala  sam da vam dočaram delić tog čarobnog sveta! Njegova strast za naukom inspiriše nas da i same crtamo svoje mape snova. Do sledeće šmizlaste priče, ljubim vas!

Šmizla | Lesne Tajne i Atlas Snage | April 2025.

© Zabranjeno kopiranje, reprodukovanje ili distribuiranje ovog teksta 

bez izričitog odobrenja autora. Sva prava zadržana.

#ŠmizlaPisala #SlobodanMarković #VelikiAtlasSrbije #LesneNaslage #GeografijaSrbije #NaukaIZnanje #ŠmizlastaInspiracija #SANU 

#OrlovatDoSveta #ŽenskaRadoznalost