Kolektivna zavera (ne)prijateljstva: Kad nisi deo čopora, postaješ meta

 Umne glave kažu da su žene podrška ženama. Život kaže da nisu.

Dodješ na posao nasmejana.

Pustiš muziku, i kreneš lagano..

Radiš svoj posao, ne petljaš se u tuđe živote, ne učestvuješ u celodnevnim razgovorima u kojima se bistri sve – od državne politike do komšijine frizure.

Ti pakuješ sve što treba, one priču o tebi.

Jer nisi kao one. A u kolektivu, to je smrtni greh.

Popila si kafu sama? Sigurno misliš da si bollja od njih.

Nova jakna? Odakle joj pare.

Prvo te odmere. Onda ti se nasmeše.

A sve vreme ti proveravaju iza leđa – šta radiš, s kim pričaš, kad si došla, kad si otišla i, najgore od svega, zašto si nasmejana?

Kad si normalna – postaješ sumnjiva.

Pokušaš da se diszanciraš.. Ne učestvuješ u grupnim ogovaračkim seansama. Ne glumiš bliskost s ljudima kojima ne veruješ ni kad ti kažu da je toplo iako znaš da sunce prži.

U nekom trenutku, pomisliš: „Možda sam preoštra. Možda da dam šansu.“ Ponudiš pomoć, osmehneš se, pohvališ , zato što je neko stvarno dobro odradio. A zauzvrat? Klimanje glavom i podsmeh iza leđa.

Sledeći korak: distanciranje.

Ne odgovaraš na pasivno-agresivne komentare. Ne ulaziš u kolektivnu žalopojku o svemu i svačemu, od toga kako neko tri godine crkava na poslu i to mu je hvala, preko toga kako se bar dve radi bez slobodnih dana. Preskačeš rasprave tipa „Znaš šta je ona rekla “. Utišaš se. Radiš. Ideš kući.

Misliš – pustiće me na miru.

Ali ne. Sad si hladna. Uobražena. Arogantna. Umišljena. Bezobrazna. Premazana svim bojama.

Tad pomisliš: možda da objasnim. Da sednem, popričam ljudski. Da kažem – ljudi, nisam vaša konkurencija, neću vam muškarce, pozicije, simpatije, ni pohvale od mušterija. Slobodno kupite lovorike. Samo radim svoj posao.

Ali onda shvatiš: spletke ne zahtevaju diplomu, samo lošu maštu i dobru volju. Za razumevanje je potreban određeni stepen inteligencije. Kapacitet da se razdvoji „lično“ od „poslovno“. Da shvatimo da niko nije ugrožen, i da svi imamo svoje mesto. Ali tu već ulazimo u carstvo naučne fantastike.

I tako, umesto da trošim energiju na objašnjavanja, kažem sebi: „Možeš ti govoriti u dativu, ali… kome? Čemu?“

P.S. Ako i ti žongliraš između pokušaja da budeš „fina koleginica“ i potrebe da sačuvaš zdrav razum – nisi sama. Ima nas još.
Tiho radimo. Glasno ćutimo. I izbegavamo kolektivna slavlja sa prasetinom i pasivnom agresijom u slojevima.

Šmizla | Mogu ja i u dativu | Maj 2025.

© Autorska prava zadržana.

Ako već moraš da prepišeš – bar potpiši autora.

#Šmizla #KolektivniHaos #PasivnaAgresija #ŽenskiKolektiv #MoguJaAliNeću #RadimPaSamSumnjiva #KafaISaplitanje #ŽenaŽeniSapunNaStepenicama