VRISKA U PLAMENU ILI KOLIKO KOŠTA DEČIJI ŽIVOT?
Foto: hercegovina.info
Noćas, 3 sata, 1500 klinaca stisnutih u diskoteci „Puls“ u Kočanima – bez mesta, bez vazduha, samo znoj i gužva. Mesto koje može da prim 300 ljudi primi 5 puta više...
Pirotehnika blesne, vatra zahvati stiropor na plafonu (kome normalnom je palo na pamet da dozvoli pirotrehniku????)
„Mama!“, „Gori mi lice!“ – vrištali su dok su padali, dok su se gazili da stignu do tog usranog izlaza od 90x90 cm.
Pančo iz DNK-a vikao „Bežite!“, al kuda kad su rešetke na prozorima, kad je dim gušio sve?
„Ćerka mi je gorela, čuo sam je kako zove ’Tata, spasi me!’ dok sam stajao napolju,“ jeca otac pred bolnicom. „Brat mi je nestao, vrištao je ’Ne mogu da dišem!’ dok su ga gazili,“ kaže sestra preživela, sa suzama . „Sin mi je otišao da se provede, a vraća se u kesi !“ urla majka na ulici. Deca su gorela, nestajala – 50 mrtvih, broj raste.
Ovo nije diskoteka, ovo je jebena grobnica!
Vlasnik je u pritvoru. Ma nije valjda??!! Kreten je napunio prostor za 300 sa 1500 klinaca, uzeo pare za karte, a znao si da nema izlaza, da ne mogu da dišu! Profit ti bio sve, a sad ti je krvav za svaki krik deteta što je gorelo!
A DNK, muzičari, jesu li pitali „Koliko ljudi može da stane?“ ili su i oni jurili što više prodatih ulaznica? Naravno da su jurili... Je li iko rekao „Ljudi, šta mi radimo?“ – ne, nije, samo pare, pare, pare! Neka vas progone ti jauci, govnari!
Nisu samo Kočani – „Kontrast “ u Novom Sadu, pa „Koridor“ u Vrbasu, diskoteke gde nam klinci stradaju jer niko ne proverava sranje! Jer svi koji treba da proveravaju gledaju koliko para da strpaju u džep. „Puls“ je bio za 300, ne 1500 – ko je dao dozvolu za taj pakao?????
„Ćerka mi je gorela unutra, – gde je bila inspekcija?!“ kuka majka pred „Pulsom“.
Toškovski sere o istrazi, Mickoski glumi žalost – al’ deca su mrtva, jebote! Svi osim roditelja će zaboraviti – setićemo se za godinu kad nam Facebook izbaci uspomene. Al’ majke i očevi ne zaboravljaju – oni grle pepeo umesto svoje dece!
„Svi su počeli da trče napolje. Svi su gledali da se spasu. Ležala sam na zemlji, drugi su trčali preko mene pokušavajući da se spasu. Moja sestra je nestala. Ne možemo da je pronađemo ni u jednoj bolnici. Sada čekamo rezultate da vidimo da li ćemo je naći, a ako ne, na kraju ćemo ići za Skoplje,“ kaže devojka koja je preživela, sa suzama i pepelom na rukama.
Krivi su – ruke su im krvave, od predsednika, premijera, inspektora, vlasnika, do muzičara koji su pristali da sviraju svesni da je prostor prenatrpan.
Toškovski sere o istrazi, a zna da je sve propalo pod njegovim nosem – jebem ti laži, kriv si! Mickoski glumi žalost pred kamerama, krokodilske suze – jebem ti glumu, gde ti je savest?!
Sviuma su ruke krvave, a sad bi da ih operu sa sedam dana žalosti.
Hoće li ikad spavati mirno, a da ne čuju vriskove – „Mama!“, „Spasi me!“ – dok im se oči sklapaju?
Porodicama stradalih u Kočanima – srce mi se lomi zbog vaše boli. Neka vaša deca počivaju u miru, a vi nađete snagu da se borite za pravdu. Kao majka, plačem s vama.
Šmizla | Tuga level max | Mart 2025.
Zabranjeno kopiranje, reprodukovanje ili distribuiranje ovog teksta bez izričitog
odobrenja autora. Sva prava zadržana.
Коментари
Постави коментар