U meni žive tri žene

U meni žive tri žene i nijedna se ne slaže s drugom.

Prva je divlja, neukrotiva, hoda bosa po pepelu i ne boji se vatre. Govori jezikom oluja, voli do pucanja i ostavlja ožiljke tamo gde prođe. Noću pleše naga pod mesečinom, a danju nosi osmeh kao oklop. Njena duša miriše na zemlju posle kiše, a srce joj pulsira u ritmu bubnjeva pred bitku.

Druga je krhka, ćutljiva, u njoj su sazdane sve tuge koje svet ne vidi. Piše pisma koja nikada ne šalje, sklapa ruke u molitvi za ono što je davno izgubljeno. Ćuti kad treba da vrišti, smeje se kad treba da plače. Nosila je terete koje nije smela i volela one koji nisu znali da vole nju. Njene oči pamte sve što su drugi zaboravili.

Treća je mudra, mirna, ona zna. Proživela je oba sveta, i onaj divlji i onaj ranjeni, i naučila kako se diše u oluji. Gleda unazad bez gorčine, unapred bez straha. U njenom glasu odjekuje smirenost starih duša, u njenim rukama raste život. Ona uči prve dve kako da budu jedna.

U meni žive tri žene... Ponekad se bore. Ponekad se grle. Ponekad ćute zajedno, ali sve tri sam ja. i nijedna nije cela bez one druge dve.

Divlja bi sagorela u vlastitoj vatri da nema krhke da je hladi suzama.

Krhka bi se izgubila u sopstvenoj tišini da nema mudre da joj šapne da je život više od bola.

Mudra bi postala senka na obali vremena da nema divlje da je podseti kako se skače u nepoznato, i krhke da je nauči koliko je snage u nežnosti.

One se smenjuju u meni, menjaju boje kao nebo pred oluju. Ponekad se sukobe, ratuju, kidaju me na delove. Ponekad sede zajedno u tišini, svaka u svom uglu moje duše, i čekaju da vreme odluči koja će sledeća uzeti kormilo.

Ali gde god da krenem, one idu sa mnom.

U meni žive tri žene, i svaka me oblikuje na svoj način.

Bez divlje, ne bih znala kako je to voleti bez zadrške, boriti se za ono što osećam i gaziti kroz vatru bez straha.

Bez krhke, ne bih razumela tišinu, ni težinu neizgovorenih reči, ni lepotu nežnosti koja preživljava i kad sve drugo nestane.

Bez mudre, ne bih umela da spojim prošlost i budućnost u sadašnjem trenutku, da pronađem smisao u haosu, da prigrlim sve svoje svetove bez griže savesti.

Ponekad mi se čini da se kidam između njih,

da svaka vuče na svoju stranu i da na znam gde sam. .

A onda shvatim – one nisu odvojene.

One su moj glas, moj nemir i moj mir.

I sve tri su moj put...

Ljiljana Djurišić,     zaljubljenik u reči, spaja tri žene u sebi – neukrotivu strast, tihu nežnost i mirnu mudrost – u svakom svom tekstu

Sva prava zadržana. Kopiranje i distribucija ovog teksta bez dozvole autorke strogo su zabranjeni.  

#TriŽene #DivljaDuša #KrhkaSnaga #MudrostŽivota #UnutrašnjiSvet #SnagaŽene #PoezijaDuše #Blog

Fotografije preuzete sa Pinterest-a.