Tinder, tabu i tajne veze

Svi smo tamo, ali niko ne priznaje

Gledala sam nedavno kviz ‘Stigni me ako možeš’.  U jednom momentu je voditeljka Kristina Radenković postavila pitanje : "Kad ti se na Tinderu neko dopadne, da li prstom prevlačiš levo ili desno?" I niko od takmičara nije znao odgovor. Ili, bolje rečeno, niko se nije usudio da ga kaže. Lica su im govorila: ‘Znam, ali ako priznam, svi će znati da sam bio tamo.’  

Ja sam bila na Tinderu, upoznala nekog, i nemam problem da to priznam. 

Ali, koliko nas je spremno da to kaže naglas? 

Da li je u Srbiji biti na sajtu za upoznavanje i dalje sramota i tabu tema?

Ovde, ako znaš kako funkcioniše Tinder, to znači da si bio na Tinderu. A ako si bio na Tinderu, eto ti etikete – jadan, očajan, antisocijalan, verovatno već imaš mačku i miriš se s usamljenošću. Pa onda svi ćute kad ih pitaju ‘levo ili desno’, kao da je sramota znati da je desno za "sviđa mi se".

A realnost? Nisam jadna, nisam očajna, i nisam antisocijalna – mada, priznajem, mačku bih volela da imam.

Najveća zabluda je da su tamo samo paćenici, zagoreli tipovi i lake žene koji ne mogu „u stvarnom životu“ da nađu nekog. Kao da je jedina ispravna opcija upoznati ljubav svog života dok padaš preko korpe u supermarketu ili dok ti neko, onako romantično, zadrži vrata u banci.

Da li je biti na sajtu za upoznavanje u Srbiji još uvek neka vrsta društvenog samoubistva? Da li se ljudi i dalje snebivaju i pravdaju: „Ma, samo sam iz zezanja napravila profil.“

Jer, ajde realno – koliko ljudi zapravo ide u knjižaru, slučajno uzme istu knjigu kao neko drugi, dodirnu im se ruke i tako započne ljubavna priča?
Koliko njih stvarno uđe u kafić i, dok poručuje espreso, sretne ljubav svog života na šanku?

Koliko se realno takvih stvari dešava, a koliko puta, umorni od posla, obaveza i manjka vremena, samo sednemo uveče, otvorimo aplikaciju i kažemo: „Ajde da vidimo ko se ovde muva.“

A ipak, i dalje je sramota priznati da nekog upoznaješ online. Jer, Bože moj, „šta će svet reći?“

Svet koji je prepun nesrećnih brakova, lažnih veza, nezadovoljnih ljudi koji ne znaju kako da prekinu nešto što ne funkcioniše – ali se i dalje gnušaju ideje da se ljubav može pronaći u nekom digitalnom kutku.

I tako  sam ja  jednog dana otvorila Tinder, prešla par profila levo, par profila desno, malo se kuckala sa jednim tipom, intelektualac, a ja se  palim na pamet. Kuckali smo, pričali, dopao mi se. Prvi dogovor za kafu, i ja ne stignem.

Nastavili smo da pišemo, da se čujemo, i napokon se videli.  U jednom momentu se u mene uvukao crvić, nešto mi nije bilo jasno, i ja počnem da guglam.

Kad sam videla da nije „običan muškarac“ nego nego neko sa dva Ajnštajnoiva mozga , umalo nisam pala sa stolice.  

Bio je to čovek poznat naučnim krugovima, od Australije do Amerike. 

Da sam znala, nikad se ne bismo ni upoznali.

Najveća zabluda je da su na sajtovima za upoznavanje samo paćenici, zagoreli tipovi i lake žene koji ne mogu „u stvarnom životu“ da nađu nekog. Kao da je jedina ispravna opcija upoznati ljubav svog života dok padaš preko korpe u supermarketu ili dok ti neko, onako romantično, zadrži vrata u banci.

Realnost je da su na aplikacijama za upoznavanje svi – od studenata do akademika (verujte mi na reč!). Ljudi koji rade po ceo dan, oni koji su se tek preselili u novi grad, introverti koji ne vole gužvu, razvedeni koji ne žele da im rodbina organizuje ljubavni život… I, da, ima i onih koji žele samo avanturu – ali, zar ih nema i u svakoj kafani, teretani ili na poslovnom sastanku?

Poenta je da Tinder nije nikakav katalog očajnika, nego samo još jedan način da upoznaš nekog – ili da se podsetiš da je ponekad bolje biti solo nego izlaziti sa likom koji misli da je „hej, mala“ najbolji ulet.

Dakle, swipe right na rušenje predrasuda.

Pa šta ako je online?

Ljubav je ljubav, zar ne?

Šmizla | Prevlačim desno po životu | Mart 2025.

Zabranjeno kopiranje, reprodukovanje ili distribuiranje ovog teksta
bez izričitog odobrenja autora. Sva prava zadržana.

#ŠmizlaIPisala #LjubavBezFiltera #SwipeDesno #NijeSramota #Dating