Ana Jovanović: Četiri ljubavi iz Arilja
Ana Jovanović: Četiri ljubavi iz Arilja
Pre par godina u Arilju dok su maline crvenele pod suncem srela sam Anu .
Nisam znala da ću tog dana upoznati ženu čiji osmeh može da zaustavi vreme, čija toplina može da te zagrli pre nego što progovori. Stajala sam tamo među malinama a kad sam je ugledala srce mi je zatreperilo kao da sam ugledala jedno od moje dece. Plakala sam tog dana tiho u sebi jer sam osetila da je ovo početak nečega mnogo većeg od reči.
-"Kako se sećaš tih dana i šta ti je ostalo u srcu iz tog susreta sa mnom?" pitam je dok mi glas podrhtava od sećanja.
-"Sećam se divne žene koja me je na prvi pogled osvojila svojim osmehom. Tolika pozitiva nešto što se danas retko sreće. Tebe je nemoguće ne voleti." kaže ona.
Suze mi teku dok ovo pišem jer to nije samo uspomena to je trenutak kad je Ana postala deo mog života dar koji mi je malinjaci Arilja podarili.
Arilje i koreni: zemlja koja je oblikovala Anu
-"Šta ti Arilje znači, je li to tvoj koren. inspiracija ili nešto što te drži u ravnoteži između posla i ljubavi?" pitam je želeći da razumem kako ovo mesto drži ovu divnu ženu.
-"Arilje je mesto u kome živim ali moji koreni potiču iz Lučana. Arilje je puno lepe prirode zelenila ima najlepšu i jednu od najčistijih reka u Srbiji Rzav. Zapravo sam daleko više vezana za Lučane i tu je mnogo više emocija i inspiracije jer sam tu odrasla." kaže Ana.
Osećam njen glas kao šum Rzava ali i kao tihu čežnju za Lučanima mestom gde je njeno detinjstvo ostavilo trag.
."Kako izgleda tvoj život šta ti puni dane između posla porodice i svih tih strasti koje
nosiš ?" pitam dalje, a ona odgovara:
-" Uh to je pravi slobodno mogu reći svakodnevni rolerkoster. Veoma je teško uklopiti posao obaveze i strasti ali kao svako žensko nađem način." Vidim je kako hoda kroz dan sa teretom na plećima i osmehom koji nikad ne bledi i divim se njenoj snazi.
Vasilije : ljubav koja je njeno srce
Ana je majka a njen sin Vasilije je njen dah, njena snaga.
-"Šta ti je proletelo kroz srce kad si ga prvi put uzela u naručje i kako te on inspiriše svaki dan?" pitam je dok mi suze kvasе oči.
-"Da budem iskrena nakon što sam učestvovala u gajenju dva brata i dve sestre pomislila sam Ovo je moje idemo dalje Ali tek kasnije sam shvatila kolika je to ljubav. Ljubav koja te pogodi pravo u srce kada te dva mala dugmića pogledaju kada te njihov miris opije i ostane zauvek u tebi. To ne može da se opiše rečima. On je moj pokretač moja snaga i moj najbolji drugar." kaže ona.
Plakala sam dok sam ovo pisala jer znam taj miris, znam te dugmiće znam tu ljubav koja te razbije i sastavi u nešto jače.
-"Kako uklapaš svoje ljubavi i obaveze sa tim da budeš mama, šta te Vasilije uči o životu?"
-" Zaista je teško ali kao mama se uvek trudim da dete bude na prvom mestu. Ljubavi uvek mogu da čekaju iako nekim čudom uspevam da pronađem vreme za sve. Kako Ni sama ne znam. Šta god da kažem slagala bih te. Vasilije me uči iz dana u dan da je svaki napor i svaka suza vredela. To je ljubav koju jedino možeš iskusiti ako je rodiš."
-" Ima li neka uspomena sa Vasilijem koja ti je najslađa?" pitam je želeći da zaronim u njeno majčinstvo.
-"O uspomenama bih mogla da pišem danima jer svi imamo nebrojeno slatkih trenutaka. Ali jedan posebno nosim u srcu. Bila sam baš loše a Vasilije mi je prišao zagrlio me i rekao- ' Ti si najbolja mama na svetu.' Svi problemi su nestali u sekundi." kaže ona. Suze mi teku niz lice jer to je snaga deteta, snaga ljubavi koju Ana nosi.
Šminkanje - umetnost koja je njena duša
Ana je šminkerka kakvu svet retko viđa, njene četkice pričaju priče koje diraju u srce.
-"Kako si otkrila ljubav prema šminkanju, šta te je nateralo da uzmeš četkicu i počneš da stvaraš umetnost na licu?"
-"Oduvek me je privlačila umetnost za razliku od onoga što sam studirala- ekonomije. Još kao dete sam crtala a u nekom trenutku pojavila se želja da ono što stvaram na papiru prenesem na kožu. Od tada je prošlo sigurno deset godina. Ljubav prema umetnosti ne može da se nauči ili nametne ona se oseća. Četkica mi daje moć da izrazim ono što zaista jesam-" kaže ona.
Osećam njene reči kao boje koje se prelivaju preko mene. Ana ne šminka. Ana slika snove.
-"Fantastična si u šminkanju i osvajala si nagrade kako se osećaš kad stojiš iza svog rada i vidiš da ga svet prepoznaje?
-"Šalu na stranu ne može se opisati rečima taj trenutak kada shvatiš da su godine truda, ulaganja i posvećenosti konačno dale plod kaže ona. Vidim je, srce joj kuca oči sijaju od ponosa.
-"Koja je najdraža šminka koju si ikad napravila, šta si želela da kažeš tom kreacijom?"
-"Teško mi je da izdvojim jedno delo jer mi je svako posebno na svoj način. Svaki pokret četkicom nosi emociju. Obožavam transformacije ali i neobične tehnike poput cut crease-a. Sve zavisi od trenutka i inspiracije. Moje devojke to znaju samo se prepuste bez zahteva jer veruju mom osećaju. A to mi je najdraži deo posla jer je poverenje u ovom svetu neprocenjivo."
Etno duša: glas koji me nosi do neba
Kad Ana peva etno pesme svet se zaustavi a ja zajecam od čežnje jer njen glas je moj nemir, mir i moja molitva. Tad, pre par godina još nisam znala da peva. Sedela sam na njenoj terasi u Arilju.Mrak je padao a vazduh je mirisao na maline i tišinu. I onda iznenada čujem "Ječam ž'ela..."
-"Šta osećaš kad pevaš etno pesme, je li to za tebe veza sa korenima, sloboda ili nešto što te podiže iznad svega?" pitam je želeći da zaronim u njenu dušu.
-"Etno muzika je muzika duše muzika korena. Mirna i svedena a istovremeno snažna i moćna. Opisala bih je kao najlepšu pticu koja slobodno leti po najčistijem nebu prosipajući hiljade srca po onima koji je osećaju i razumeju. To je posebna ljubav vredna svačije pažnje." kaže Ana.
Plakala sam dok sam ovo čitala jer čujem tu pticu, osećam ta srca i znam da me njen glas nosi do neba.
-"Koja etno pesma ti je najdraža za pevanje i šta te u njoj posebno dira u srce" pitam je, iako znam odgovor, a ona odgovara:
-" Pesma koja mi je posebno bliska je 'Rasti rasti moj zeleni bore'. U njoj odzvanja veličina naših svetih predaka onih koji su ostavili sve zemaljsko da bi dušu priljubili Gospodu. Emocija koju nosi ova pesma ne može se opisati rečima možeš je samo slušati i osetiti. Zatvaram oči i čujem je, svaki stih kao krik, kao molitva, kao zagrljaj koji me podiže.
-"Obožavaš Kerber i pevala si sa njima na bini. Kako je bilo stajati tamo i deliti pesmu sa svojim idolima?"
- Od same pomisli na taj trenutak klecaju mi kolena. Bilo je nestvarno kao u bajci. Gale i ekipa su sastav kakav se retko sreće, spoj emocije energije i iskrene povezanosti sa publikom. Aplauzi zagrljaji suze Jednom rečju ostvarenje sna-" kaže ona.
-"Kako si se osećala posle tog koncerta sa Kerberom, šta ti je taj trenutak doneo za dušu i glas'" pitam dalje.
-"Lebdela sam. Ne postoje reči kojima bih opisala svoju sreću. Za mene je to bila ogromna stvar jer je Kerber bend koji mi je bezbroj puta obrisao suze svojim pesmama i dao mi snagu da nastavim dalje." kaže Ana. Osećam njenu radost kao talas koji me preplavljuje.
-"Pevaš bez pratnje... šta ti daje snagu da svoj glas pustiš da sam ispriča priču bez ičije pomoći?" pitam je na kraju.
-"Svaku pesmu moraš da doživiš da bi je preneo na pravi način, da slušalac oseti svaku reč, da mu se naježi koža krene suza Tu moć ima samo etno muzika. Srce je ono koje note pretvara u čistu emociju. Bez toga ma koliko lepo pevao nećeš postići ono što etno pesma zaslužuje. Treba joj prići s posebnom ljubavlju i poštovanjem." kaže ona. Dok ovo pišem ječim jer njen glas je duša koja peva, plače i moli.
Kuvanje: četvrta ljubav
-"Ti si jedina osoba na svetu koja kuva bolje od mene a to nije mala stvar." kažem joj i svaka reč mi je istina. "Kako si otkrila ljubav prema kuvanju i šta te u kuhinji najviše raduje'" pitam je.
-"Kad si mi ovo rekla ostavila si me bez teksta. Zaista si me dirnula i zbunila jer mi je to rekla kraljica dobre kuhinje i hvala ti na tome U kuhinji sam silom prilika od šeste godine. Kad sam prvi put kuvala špagete umalo nisam zapalila kuću Danas ne postoji jelo koje ne bih umela da spremim. Najviše me raduje što još uvek imam ogromnu ljubav prema kuvanju i inspiraciju za smišljanje novih i neobičnih." jela kaže ona. Suze mi teku od ponosa jer znam da je Ana kraljica kuhinje.
-"Koje jelo najviše voliš da spremaš za radnike ili porodicu i šta želiš da osete kad ga probaju ?"
-"Lazanje definitivno Jelo koje svi vole i koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Nije Garfield blesav." kaže ona. Osećam miris tih lazanja filovanih ljubavlju.
-"Imaš li recept koji si sama smislila i na koji si posebno ponosna?" pitam je, a ona deli čudo
-"Hmmm hajde da podelim recept za taljatele... " Dok je slušam stomak mi krči a srce mi se topi jer ovo je Anina duša na tanjiru. I zato čitateljke Šmizle evo ga posebno za vas.
Anin recept za Šmizline čitateljke: Tagliatele sa pršutom u kremastom sosu
Propržite crni luk pa dodajte sitno seckani beli luk dok ne zamiriše kao uspomena na detinjstvo.
U drugom tiganju ispržite pršutu na tanke trakice neka pucketa kao Anina ljubav prema životu.
Spojite ih dodajte pavlaku za kuvanje mleko obilje kačkavalja i Zdenku jer Ana zna da je sir zagrljaj na tanjiru.
Začinite vlašcem peršunom bosiljkom majčinom dušicom alebom paprikom belim lukom u prahu biberom i goveđom kockom.
Na tihoj vatri mešajte dok ne postane krem koji mami suze radosnice
Pred kraj umešajte žumanca i parmezan pa skloniti sa vatre -to je Anina čarolija
Ubacite skuvane tagliatele i uživajte jer ovo je jelo koje Ana deli sa vama iz srca za srce
Posao: krila koja je nose
"Radiš kao menadžer prodaje i marketinga u Arilju. Kako izgleda tvoj radni dan i šta ti taj posao donosi?"
-"Ovo je izuzetno dinamičan posao svaki dan donosi nešto novo. Potrebna je velika volja za istraživanjem tržišta, prilagođavanjem novim zahtevima i praćenjem trenutnih trendova. Nije lako, ali volja za primenom inovacija i raznolikost poslova koje obavljam uspešno ispunjavaju radni dan-" kaže ona.
-"Kako uspevaš da spojiš posao sa svojim ljubavima, šta te drži u ravnoteži kad si u pokretu?" pitam dalje.
-"Povremeno sam na terenu i to mi je omiljeni deo posla. Ptice ne vole kavez pa ni ja slobodnjak kakav jesam Vozim veliki kombi pređem i 500 600 km dnevno a muzika mi pravi društvo toliko glasno da se bojim da ću uskoro početi da nosim slušni aparat U suštini sve što želiš možeš spojiti samo ako imaš dobru organizaciju ."kaže Ana.
Budućnost i snovi koji greju dušu
-"Gde sebe vidiš za 10 godina, šta sanjaš za Vasilija, šminkanje, muziku, kuvanje i sebe i šta će ti tada grejati srce pitam je dok moje srce pokušava da izadje napolje.
-" Vasilija vidim kao srećnog, dobrog momka - san svakog roditelja. Sebe vidim kao vlasnicu salona u kojem ću stvarati mnogo više od šminkanja. To će biti prostor umetnosti kreativnosti i inspiracije. Kuvanje je bilo i verujem da će uvek ostati moja velika ljubav. Muzika... volela bih da snimim nekoliko pesama za svoju dušu da ih imam kao uspomenu jer su umetnost i muzika moj glavni pokretač. A srce.. Nadam se da će mi ga grejati ljubav. Jer ljubav je ono što nas sve pokreće." kaže ona. Dok ovo čitam plačem od sreće jer vidim Anu u tom salonu sa Vasilijem pored sebe, pesmom na usnama i tanjirom punim ljubavi.
-"Hvala ti na ovom pozivu i časti da odgovaram na pitanja jedne od najboljih spisateljica-" kaže mi na kraju.
Ne, Ana... hvala tebi jer si mi dala šansu da pišem o ženi koju sam srela u malinjaku, o glasu koji mi i sada peva u uhu, o ljubavi koja me greje.
Šmizla I Priče iz šerpe I Mart 2025
#Šmizla #AnaJovanović #Arilje #Majčinstvo #EtnoDuša #Umetnost
Zabranjeno kopiranje reprodukovanje ili distribuiranje ovog
teksta bez izričitog odobrenja autora. Sva prava zadržana.
Коментари
Постави коментар